19.08.2024. – Umeće u pravljenju sladoleda porodica Bećiri započela je generacijski u Velikoj Plani, da bi pre 12 godina došla i u Kovin. U samom centru grada, tik uz šetalište, otvorena je sladoledžijnica koja radi od kraja marta do polovine oktobra.
I nije prošlo mnogo od otvaranja, ovaj sladoled privukao je pažnju, jer raznovrsnost ukusa, slatkog hladnog deserta kipeo je iz posuda u vitrini, a onda se ispostavilo da on kipi i iz korneta. Buki, kako inače zovu vlasnika ove poslastičarske radnje u Kovinu, nije škrtario na kuglama. Umesto klasične jedne hvataljke sladoleda, on u kašiku praktično zahvati dve, a računa se kao jedna. Neretko se desi da neupućeni dođu i onako kako obično biva kad ti i oči jedu, poruče tri kugle, nesvesni da je to u prosečnim sladoledžijnicama čak i šest.
Sladoled kod Dedice
Stariji se sećaju da je nekada upravo na ovom mestu bila poslastičarnica koju su Kovinci zvali „kod Dedice“ ( neka nas isprave čitaoci, ako to nije baš taj lokal). Stari poslastičar imao je svoju točilicu za sladoled preko puta ulice, sa samo dva ukusa, gde je sad česma, a tu su dugo bile i kultne kovinske trafike, kod Majmunskog ostrva. Dedicin je sladoled bio prava atrakcija i lako dostupan naročito deci i po ceni i po lokaciji. Poslastičarnica je imala obimniju ponudu i bila je mesto gde je „bejbi bum“ generacija imala svoje „dejtove“. Tu su momci vodili devojke na limunadu i kolač ili sladoled, jer tada nije bilo kafića niti je bio običaj da se ide na piće. Sladoled je poslastica koja je nekada bila privilegija samo imućnih, izlaženje na sladoled nedeljom posle crkve bio je porodični ritual u nekim gradovima, a Kovin je oduvek negovao ljubav prema sladoledu, jer mnogi se sećaju i poslastičarnice „kod Baklave“, sa autentičnim domaćim sladoledom, tu na licu mesta mućenim u specijalnim mutilicama i posudama za čuvanje.
I tako je počela priča o Kovinu koji ima najbolji sladoled. On nije samo domaće proizvodnje, iz porodične tradicije, već je i obiman i isplativ. A može se i poneti kući.
Danas posle više od decenije, u letnjim večerima, ovde se čeka u dugom redu za sladoled. U svoje programe za putovanje po južnom Banatu, turističke grupe uvrstile su već i obavezno „stajanje u Kovinu na sladoled“. Požarevljani, Pančevci, Smederevci, prošetaju do Kovina i dovode svoje goste na ovu atrakciju.
Poslastičarnica sladoledžijnica Aroma u Kovinu, na šetalištu, ne odmara tokom sezone.
U jedno nedeljno prepodne, već sparno od neumornih vrelina, konačno nije gužva. Koristimo priliku da Bukija pitamo može li od ovoga da se obogati?
–Neee! – kaže sa osmehom, koji je njihov zaštitni znak- Ne može da se obogati ni od jednog posla koji se radi pošteno, ali može lepo da se živi. To da.
No, ta cena lepog života znači, kako nam je vlasnik Arome u Kovinu rekao, da nema odmora, nema letovanja, nema ugodnosti koje druga zanimanja mogu da ti daju. Ovo je posao koji se radi sve do Božićnog posta. U Kovinu se prestaje u oktobru, ali u Plani se radi sve dok ne počne veliki post. Tad porodica Bećiri sa svim svojim radnicima može da odahne.
A radnika nikad dovoljno. Jako se teško nalaze. To je problem u ovom zanatu kao i svim drugim delatnostima, kaže nam pomirljivo naš sagovornik.
I dok mi pričamo, ljudi dolaze, poručuju, a zadesili smo se tu i kada je jedan Vrščanin prvo uzeo tri kugle, seo na klupu, pojeo, pa onda još tri.
–Pa šta je to? To je sladoled, topi se, – odgovorio je na pitanje zar nije mnogo?
On je u prolazu pored Kovina, svratio da proba taj čuveni sladoled i eto, sve je istina što je čuo.
Odličan je, obiman, svež i zove na još.
U Kovinu je posle Arome otvorena još jedna sladoledžijnica, radi po istom principu, velike kugle, dobar sladoled, nalazi se na Trgu oslobođenja, u jednosmernoj ulici prema Pošti, ali druga firma. Potpuno su odvojeni, objasnio nam je Buki.
I oni su na glasu i kod njih se svraća, samo što ovde prednost ima i dobar izbor lokacije koja je naročito atraktivna kada se dođe do centra, u laganu šetnju, sedenje na klupi, gledanje nekih sadržaja, ćaskanje…
Zato kad dođete u Kovin, u sam centar grada, kod Doma kulture, obratite pažnju: većina onih koje zateknete na klupama, jede sladoled. To je malo slatko zadovoljstvo koje svako sebi za stotinak dinara može da priušti. Čak i da počasti goste!
Kugla tog sladoleda je 110 dinara od ove godine. Manje od jednog evra.
No, nije sve u ceni, ni u količini, važno je da je i kvalitet konstantan, a jeste jer Aroma privlači sve više sladokusaca. I preko usana sa tragom šumskog voća, čizkejka, vanile, maline…i još dvadesetak drugih, prenosi priču o Kovinu i zadovoljstvu koje se ne sme propustiti.
V.Živkov
