29. 12. 2024. – Poslednja nedelja decembra u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti Kovin protekla je u znaku obeležavanja velikog jubileja, 100 godina postojanja i rada kovinske bolnice, simbola našeg grada. Svečana akademija upriličena je u hotelu „Tamiš“ gde je pred mnogobrojnim zvanicama iz sveta medicine, predstavnika resornog ministarstva i prijatelja i saradnika bolnice predstavljen film i monografija o istorijatu bolnice.
Direktorka bolnice dr Jovanka Petrović održala je i prezentaciju o radu bolnice danas, a prisutnima su se obratili doajeni psihijatrije profesor dr Tomislav Sedmak neuropsihijatar, profesor dr Branko Ćorić, profesor dr Milica Pejović Milovančević dečiji psihijatar direktorka Instituta za mentalno zdravlje, profesor dr Milan Latas direktor Instituta za psihijatriju UKC Srbije, profesor dr Mirjana Jovanović direktorka Klinike za psihijatriju UKC Kragujevac i Doc. dr Čedo Miljević psihijatar. Svečanost je upotpunio orkestar muzičke škole „Davorin Jenko“ iz Beograda pod dirigentskom palicom, našeg kovinca, Nenada Petkovića.
Direktora dr Jovanka Petrović ističe da 515 zaposlenih, od kojih je 50 lekara, radi u skladu sa standardima i zbrinjava oko 1000 pacijenata, što potvrđuje i akreditacioni status na maksimalnih sedam godina. To je priznanje za višegodišnje zalaganje u pružanju kvalitetne i bezbedne zdravstvene zaštite za ustanovu, koja se prostire na 12 hektara, sa bolničkom zgradom i paviljonima od 17.000 kvadrata, a koji su poslednjih godina bili veliko gradilište. Tako je kompletno rekonstruisana i opremljena glavna zgrada i Dijagnostički centar, rekonstruisana je zgrada Neuroza, prijemnog odeljenja, odeljenje Psihosocijalne rehabilitacije, odeljenje Radne terapije, zatim akutna odeljenja za akutna zbrinjavanja kao i bioskopska sala, oplemenjen je ambijent prostranog parka, u šta je ukupno uloženo više od 500 miliona dinara iz pokrajinskih fondova, sopstvenih sredstava i uz pomoć donatora.
„Bolnica napreduje u svakom pogledu, materijalno i infrastrukturno, pre svega u pravcu humanizacije i dostojanstva boravka pacijenata. Uz opsežno renoviranje i opremanje mnogih odeljenja i prostora, razvijena je posebna radna terapija sa 40 novih tehnika, a razvijaju se mnoge druge socio-terapijske aktivnosti, poput biblioterapije, koja je usavršena sa 10.000 knjiga. Ono što nam je najvažnije jeste da je u prvi plan stavljen odnos prema pacijentu u sklopu poštovanja ljudskih prava, timski i individualno personalizovan i na tome predano radi čitav multidisciplinarni tim, uz primenu savremenih metoda lečenja”, istakla je dr Petrović.
Veliki napredak predstavlja otvaranje Centra za mentalno zdravlje u Pančevu. Građani tu mogu doći na psihijatrijski pregled, individualnu i grupnu, ali i porodičnu i bračnu terapiju. U centar mogu i po savet i razgovor sa stručnjacima, na neuropsihološka testiranja, ili da se pridruže radno-okupacionim i socio-terapijskim grupama, na psihoedukaciju, dok centar organizuje i patronažne posete svojim korisnicima. Takođe, kao integrisani deo zajednice, Specijalna bolnica učestvuje u nizu akcija, ali i sama realizuje više programa u lokalnoj zajednici u pružanju psihijatrijsko psihološke podrške, kroz savetovališta za treće doba, za podršku žrtvama nasilja, kao i perinatalnu psihijatriju i bolesti zavisnosti.
„U novi vek rada ulazimo sa planovima i daljim ulaganjima u uređenje bolnice, ali pre svega na planu usavršavanja kvaliteta i strukture usluga, da pacijent bude na prvom mestu. U prvom planu je poboljšanje njegove funkcionalnosti, da porodice i pacijenti osete dobrobiti i pored toga što imaju neko mentalno oboljenje, koje je recidivantno, da imaju mogućnosti da uđu u oporavak i da tako mogu da žive u zajednici, u društvu, da funkcionišu kao i svi drugi ljudi”, zaključuje specijalista psihijatrije, dr Jovanka Petrović, v. d. direktora Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin”.
Radna terapija kao metod lečenja psihijatrijskih pacijenata od osnivanja bolnice do danas
„Sami začeci radne terapije u našoj bolnici vezani su za samo otvaranje bolnice 1924. godine, a najzaslužniji za uvođenje radne terapije, za tada novog metoda u pristupu lečenja psihijatrijskih pacijenata, je dr Julijus Dezider. Dezider dr Julijus bio je pravi pobornik radne terapije zato što je smatrao da sam rad pacijenta može da ga oplemeni, da iskoristi njegove zdrave resurse unatoč bolesti i da ga čini odgovornijim za svoje postupke. Radna terapija se razvijala do 1936. godine kada je urađeno istraživanje gde se konstatovalo da je radna terapija dala izuzetne rezultate. Moram napomenuti da u to vreme nije bilo neuroleptika niti drugih psihijatrijskih lekova te je metodom radne terapije dr Julijus Dezider uspeo da stabilizuje pacijente“, ispričala nam je Olja Janevska viši radni terapeut. Naša bolnica je prva uvela radnu terapiju kao metod lečenja pacijenata. „U okviru radne terapije, tih godina, otvorena je stolarska radionica, mašin-bravarska radionica, krojačka radionica, staklenik sa cvećem, gde su pacijenti zajedno sa osobljem koje je bilo zaduženo za ove radionice učestvovali u radu. Kako su se pokazivali dobri rezultati kroz radnu terapiju šezdesetih godina javila se potreba za edukovanim kadrom za ovu vrstu terapije. Uprava bolnice poslala je desetak medicinskih radnika u Sloveniju na edukaciju. Pri povratku, sada već radnih terapeuta sa završenim kursom, uvedeni su i drugi radovi kao što su heklanje, štrikanje, vez, pletenje, šivenje. Pored toga otvorena je obućarska radionica, a kako su se pacijenti pokazali dobri u obućarskom poslu osoblje bolnice pa i neki sugrađani donosili su cipele ovde na popravku“, seća se Janevska. Pored popravke obuće pacijenti su popravljali i kišobrane kako za bolničko osoblje tako i za građanstvo.
1979. godine, pošto se bolnica i ekonomski razvila, uprava bolnice odlučila je da kupi sadašnje bolničko imanje. Na bolničkom imanju zida se zgrada za pacijente i medicinsko osoblje i jedan deo pacijenata seli se na imanje i tu se sprovodi terapija radom. Pacijenti i osoblje bili su zaduženi za obradu zemlje gde se gaji povrće, a uporedo sa tim počinje i stočarstvo da se razvija na imanju. Kao rezultat otvaranja bolničkog imanja imamo poboljšanu ishranu pacijenata, a višak proizvoda iznosio se na pijacu gde je bolnica imala svoju tezgu i dolazila do dodatnih prihoda. Početkom osamdesetih u bolnicu se prima prvi školovani radni terapeut Tatjana Andrić. Krajem osamdesetih dolazi do ekonomske krize koja nije zaobišla ni bolnicu, a sve je kulminiralo ratnih devedesetih i ta nemaština se odrazila i na bolnicu. Nije bilo sredstava da se kupuju materijali za radnu terapiju tako da je ovih godina radna terapija zamrla.
„Početkom 2000-tih u bolnici rade, pored Tatjane Andrić, još dva školovana radna terapeuta Biljana Biskupović i moja malenkost“, priča nam Olja Janevska i dodaje „2003. godine insistiramo na otvaranju Centralne radne terapije, tadašnji direktor je naš zahtev odobrio i konačno 2007. godine osnivamo Centralnu radnu terapiju. Ove godine pored organizovanog seminara radnih terapeuta bolnica se obogaćuje za još jednu tehniku radne terapije, a to je glina. Treba pomenuti da nam je Norveška ambasada sponzorisala peć za pečenje gline. Tako dolazimo do Centralne radne terapije kakva je danas sa tridesetak tehnika radne terapije. Sadašnja direktorka dr Jovanka Petrović zajedno sa menadžmentom bolnice veliki akcenat je stavila na ovaj vid terapije, tako da sada ne brinemo za materijale odnosno za glinu, vunicu, boje, platna itd“. Radni terapeuti zajedno sa pacijentima koji stvaraju na ovom odeljenju organizuju prodajne izložbe ručnih radova godinama unazad, a na samom ulazu nalazi se izložbeni prostor radova pacijenata. Ono na čemu dr Jovanka Petrović insistira je socijalizacija pacijenata kroz vođenje pacijenata na izložbe, izlete, posete manastirima i razne turističke događaje koji se organizuju u našoj opštini i šire.
M. LJ.
Fotografije SBPB Kovin
