01.09.2024. –Monodramom „Vatra i ništa“, po istoimenoj zbirci pesama Branka Miljkovića, sinoć je završeno Kovinsko kulturno leto 2024. godine. Vladan Popovič autor, reditelj i glumac ove predstave nažalost igrao je osamdeset minuta pred svega desetak gledalaca na terasi Doma kulture. Uobičajena praksa da se predstave igraju na otvorenoj sceni na trgu, pred publikom koja dođe s namerom ili zastane iz radoznalosti, ovoga puta je promenjena, zbog boljih uslova i koncentracije samog glumca.
Vladan Popović, koji je biografiju izvanrednog Branka Miljkovića, na momente pokušao da aktuelizuje i učini prepoznatljivom u određenim segmentima za ovaj politički trenutak, nije uspeo da zadrži svu publiku. Ipak, oni koji su ostali, pozdravili su ga dugim aplauzom, kao nagradu za trud koji je uložio.
„Vatra i ništa“ je daleko od izuzetne predstve, jer monodrama je izuzetno težak glumački izraz. Nešto je i u samom tekstu nedostajalo, ali to sigurno nije razlog slabog odziva publike.
Ne, pre se može reći da ovogodišnje kulturno leto nije dotaklo kovinsku publiku. Sve je počelo koncertom Ivane Peters, potom evergrin muzikom Nevene Božović i njenog supruga, ali sledećih nedelja nije se dešavalo ništa spektakularno. Osim nastupa folklornih ansambala iz Dolova, Gaja i Deliblata, koji uvek razigraju srce publike. Kovinska „Mladost“ nije došla na svoje veče za nastup i kako su komentarisali ljudi u publici, niko ni da objasni šta se dešava i gde su izvođači?
I umesto da u završnicu kulturnih dešavanja ide krešendo, neoprostivo lošim izborom prošlog vikenda, kada je pred najstariju publiku dovedena predstava Šareni suncokret, duboko je razočarala i povredila gledaoce. Komentari na društvenim mrežama i u međusobnom razgovoru su jednodušni da je bilo i uvredljivo i sve samo ne kultura, ono što je jedan glumac pokušavao da izvede i da odgovori na najavu za veče plesa i imitacije. Pozvani da dođu na veče za seniore, odazvali su se članovi Opštinskog udruženja penzionera i većina je ostala zatečena bezidejnošću i vrlo prizemnim humorom ( ako je uopšte bio humor), čak do uvredljivosti i ponižavanja.
Kovin ima negovanu publiku, pozorišnu i koncertnu, pa najmanje što očekuje u letnjim večerima jesu sadržaji koji će biti zabavni, šarmantni i kulturni. Teško je igrati na otvorenom trgu, gde deca neprekidno prolaze, istrčavaju, odrasli razgovaraju, ali onda treba osmisliti ove večeri na drugačiji način.
Bilo je i ranije kulturnih večeri, i ranije su deca trčkarala, ali je izbor sadržaja bio mnogo smisleniji, bolji i kvalitetniji.
Neka se ne uvrede organizatori, ali stiče se utisak da su ove godine samo odradili sadržaje, da se kaže da je bilo.
Šteta, „a moglo je bolje“!
V.Ž.
