Iz arhive, foto Dragoslavic
30.05.2024. – Ono po čemu će sigurno ostati upamćena decenija vlasti Srpske napredne stranke u Kovinu, jeste govor mržnje, zastrašivanje, podele i polarizacija. Kako su došli uz pomoć sile na vlast tako su tu silu sprovodili svih narednih godina.
U skladu sa politikom vrha vlasti i na lokalu su upirani prsti i targetirani ljudi kao strani plaćenici, izdajnici i oni od kojih se treba sklanjati. Na sednicama mesnih odbora ljudima je prećeno da ne smeju komunicirati sa komšijama, poznanicima ili ljudima iz svoje okoline koji su se javno deklarisali kao oponenti vlasti. Išlo se čak dotle da se nisu smeli sresti u istom kafiću ili nekom drugom prostoru. Na taj način pod kontrolom su držani kolebljivi i nesigurni članovi kojima je lokalna vlast omogućila da dobiju posao u javnom preduzeću na bazi povremenih i privremenih poslova.
Zabranom zapošljavanja, koja još uvek važi, onemogućeno je zapošljavanje ljudi bez prethodnog iskazivanja lojalnosti i poslušnosti odlaskom na mitinge, a ograničenim trajanjem ugovora držani su u stalnoj neizvesnosti i primorani na odlazak na okupljanja gde je trebalo ostavljati utisak masovnosti i podrške.
Situacija u Kovinu je pratila ono što se dešavalo svuda u Srbiji. U korak sa rastom popularnosti društvenih mreža, razvijan je i način političkog pritiska i obračuna sa neistomišljenicima. Članovi stranke postali su botovi koji su zarad podrške trenutnoj politici i potrebi počeli da sa lažnih, ali čak i sa svojih ličnih profila, na društvenim mrežama, ispod tekstova o ljudima i pojavama koje je trebalo na najnepristojniji način izvređati, pišu teške uvrede, po datim šablonima i sa unapred zadatom retorikom.
I u Kovinu su ljudi ulagali sopstveno ime i obraz da bi pisali neistine i vređali one koje su više instance vlasti tog trenutka htele da degradiraju. Tako su se u kovinskoj bot mreži izređali ljudi za koje se nikad ne bi dalo pomisliti da će na to pristati.
Unutar SNS u Kovinu od početka nije bilo jedinstva, koje je prvo rezultiralo razlazom sa dvoje vodećih ljudi u prvim godinama vlasti, a potom je usledio nastavak. Oni koji su bili najtešnji saradnici, postali su ljuti protivnici. Čak dotle da su počeli javno da iznose stvari iz privatnih odnosa i komunikacije. Da bi se takva scena ublažila, a javnosti skrenula pažnja, pojavili su se provokatori u vidu lažnih ili anonimnih profila. Kovin je jedinstven u Srbiji po Jovanu Jovanoviću, Kovinku Koviniću i lepezi drugih likova koji su odjednom zavladali fejsbukom, tobože se boreći protiv korupcije, ukazujući na malverzacije, kriminal i zakulisne radnje.
Kada se pogleda unazad nekoliko godina, jasno je kada je ko od političkih saboraca došao na red za obračun. Lokalna javnost postala je zavedena takvim eksplozivnim objavama i poput Saramagovih slepaca počela da prati profile, navijajući i bodreći ih. Odnekud iz moralne septičke jame, u kojoj žive oni bez ikakvih skrupula i moralnih normi, pojavio se tobožnji novinar da spase Kovin. Uneo je toliko panike, toliko vulgarnosti i toliko laži da je bilo prirodno zapitati se: Gde mi to, pobogu, živimo i kako uopšte živimo? Nemilice su objavljivane privatne fotografije, iznošene laži, etiketirani kriminalci, bez dokaza krivice, bez optužnice sve do mere kada običan građanin traži zaštitu od policije i vrha lokalne vlasti. Niti reaguje vrh vlasti, niti policija.
Tada definitivno postaje jasno ko tu za koga radi, što se ubrzo i obelodanjuje.
Ali, razobličena zver ne prestaje, rečnik postaje sve vulgarniji, napadi sve bezočniji, profili sve brojniji, do mere da se ovoga puta čovek zapita može li da pozove psihijatra da nekako pomogne?
Potrebno je da se pred lokalne izbore teren raščisti od potencijalnih suparnika, bilo sa svoje ili sa opozicione strane.
U takvoj atmosferi javnost kovinske opštine sve više gubi volju da uopšte učestvuje u bilo čemu.
Kovin, poslednjih godina naročito, potresaju afere o lažnim diplomama. Imaju li ili ih nemaju ljudi kojima su poverene funkcije, kad su ih i kako stekli, niti je dokazano, niti je osporeno. Ostalo je da tinja u vazduhu, kao i druge afere o kojima se pisalo. Ne na onim lažnim profilima, već i u registrovanim medijima. Novinaru koji o tome piše stavljaju se venci na ulaznu kapiju, kao opomena i upozorenje. Niko ne reaguje. Kovin postaje predmet sprdnje satiričnih emisija, tema informativnih programa, počev od zabrane promocije knjige popularnih Njuzovaca, pa do blokade kuće poljopruivrednika u Bavaništu. Najsramotniji čin jedne vlasti koja je isturila direktore, načelnike, većnike, predsednika Skupštine, da uznemiravaju građanina opštine Kovin koji je javno iskazao svoje neslaganje.
Ne preza se ni od čega.
Vlast treba održati po svaku cenu. Čak i jedna Rumunska partija može da je ugrozi ako jedan jedini odbornik uđe u skupštinu. Zato treba poniziti uglednu lekarku, specijalistu, poniziti sve Rumune u opštini Kovin aludirajući da su prevaranti koji bi da izigraju zakon.
Nismo na istoj strani, nismo prijatelji je ideologija koja gazduje jer ima sve aparate u rukama. Omerta odnosno zavet ćutanja, uveden je 2015. godine i sve su strožije bile kontrole informacija koje će se saopštiti javnosti. Ali, rešeto ne zadržava vodu pa tako ni šupljine koje su narušile taj zatvoreni sistem opštinskog odbora SNS ne mogu da zadrže informacije.
Ljudi su zastrašeni da se usprotive, ali pošalju poruku, jave, jauknu, vrisnu, ne bi li ko čuo i nešto preduzeo.
I da ne dužimo priču, decenija ove lokalne garniture nema čime posebno da se pohvali. U fabrici pečuraka radi oko pedeset stranaca, a ne 350 naših Kovinaca kako je najavljivano. Bugari su uzeli parcelu i nikad ništa nisu napravili, neki drugi Bugari su zamalo uništili rudnik, a ovde se prospe 800 metara asfalta na biciklističku od četiri kilometra i postavi pirotski ćilim na deset metara trotoara, i to je to!
Ili nije?
Da li je Centar za socijalni rad već podelio ovih novih 5000 vaučera ili se dele pred glasanje?
Violeta Živkov
