Imati nešto tako jedinstveno u svetu kao što je maketa toka Dunava IZLIVENA u betonu u srazmernoj veličini, od ušća Tise do Hidro elektrane Đerdap, za svakog bi preduzimljivog značilo udarni brend u promociji turizma. Nažalost, maketa na istorijskom lokalitetu Stari grad u Kovinu decenijama ne dobija pažnju i brigu koju bi trebalo da ima. Istina je, pre nekoliko godina u njenu rekonstrukciju uloženo je oko deset miliona dinara, ali rekonstrukcija nije dala efekte. Moramo priznati da onaj ko je projektovao rekonstrukciju uopšte nije shvatio značaj ovog spomenika.
Živi svedoci pamte te godine šezdesetih kada je u Kladovu počeo veliki projekat zajedničke elektrane SFR Jugoslavije i SR Rumunije, zbog koga su izmeštena naselja, potopljene plaže, crkve, nalazišta… No, ekonomski značaj bio je mnogo veći od svega toga, te je žrtva bila neminovna.
Kovin je, iako udaljen dvestotine kilometara od Kladova, tih godina bio domaćin inženjerima, tehničarima, drugom osoblju koje je učestvovalo u gradnji. Za potrebe smeštaja tada je podignut i hotel Stari grad, a odmah do njega, u prelepom parku izlivena i maketa toka Dunava, kao model za istraživanje i projektovanje elektrane. Kada je gradnja završena, a HE Đerdap 1 puštena u rad, inženjeri su se povukli, neki su dobili stanove u gradu, a neki su otišli dalje, za poslom. Kovinu je na dar i u znak zahvalnosti za gostoprimstvo ostala maketa. Za tu priliku ugrađena je pumpa i tada je kroz ovaj mali Dunav tekla voda. Dakle, nikakve priče o tome da je građena po Titovom nalogu, za Tita i slično. Napravljena je jer je to tada imalo smisla i potrebe da bi se veoma zahtevan projekat što bolje savladao.
No, Tito nije ni znao šta je sve za njega pravljeno, koliko je sve i gde vila imao, kao onu u Vrnjačkoj Banji, u Kladovu, na Paliću… Poslušnika i poltrona je uvek bilo, tako ni to vreme nije bilo pošteđeno.
Ono što je dobra strana, je da mnogo toga ostaje, ali najčešće naslednici, građani, opštinske uprave ne znaju šta bi s tim.
Tako je i sa maketom.
Složeni problem sa pumpom koja bi pumpala vodu kroz maketu i obezbeđivala njeno kruženje u betonu, ne može da se reši. On je nastao posle godina neadekvatne brige oko makete, uz svesrdnu pomoć rastinja, lišća i prirodnog procesa truljenja. A moguće i zbog slaganja zemlje i slično
Nije poenta makete da kroz nju kruži voda. Kao što je i rečeno, inženjeri su maketu napravili da bi izučavali njeno korito, da bi pratili tok Dunava… A tu se sadašnji nadležni ne snalaze.
Osim što su obeležena značajna mesta i što su behaton staze gotovo „pojele“ maketu, drugog vidljivog efekta nema.Svako ko je pokušao da đacima i turistima koji krenu put Đerdapske klisure, proda priču o maketi, dobio je reakciju:“ Aha, dobro, fino, ajmo sad“ Ili:“Možemo u restoran?“.
Nešto nedostaje.
Nedostaje priča.
U predivnom parku, koji i sam ima svoje priče, o tolikim generacijama, poslednjim školskim danima, maturantima, ljubavnim klupama…Nedostaje priča o Dunavu.
Kad dovedete putnika do makete osim betonskog korita i nekoliko naznaka, on očekuje da čuje zašto je bitno da se ovde zadrži?
Očekuje da mu se ispriča priča o utvrđenju Castrum Cave i da maketu tog žrtvovanog utvrđenja vidi tu gde stoji.Da vidi gost, ali i tolike generacije Kovinaca koje nikada nisu mogle ni da zamisle kako je izgledao njihov mali odbrambeni grad. Zar ne bi mogli da dobiju bar rekonstruisanu maketu utvrđenja, na maketi Dunava? Putnik očekuje da vidi maketu Đurđevog grada, u kome je živela grešno nazvana „prokleta“, Jerina. Onda mu predstoji nekoliko korak do tvrđave Ram, gde mu pažnju zadrži pominjanje Bajazita II koji je sa svog ihrama ( prostirke) gledao u Dunav, a onda naredio da se podigne utvrđenje koje dobi ime po Bajazitovoj prostirci. Putnik koji stoji uz maketu Dunava mora da ostane očaran pominjanjem lepe princeze Jelene koju je utamničio opaki Turčin u Šešir kuli Golubačkog grada, a onda da se spusti do Lepenskog vira, ne praveći više od deset koraka i vidi maketu najstarije naseobine na ovim prostorima, koju je pre 10.000 godina podigao vredni i miroljubivi Lepenski čovek. Onda može dalje do Gvozdene kapije, da čuje kako je Trajan u stene uklesao drum i porobio slavnog Decebala. I tako do Kladova, do HE. Putnik koga svratiš da vidi maketu, krenuće preko na Dunav i sve to usput doživljavati u prirodnoj veličini, svestan da je dobio predznanje s kojim će lakše povezivati tolike informacije. I pamtiće Kovin po nečem izuzetnom. Ovako? Šta ga realno motiviše da svrati?
Možda ovo i nije najbolja ideja, ali svakako se niko nije ozbiljno potrudio da maketu učini zanimljivom. Kovin nema licencirane lokalne vodiče, priča o maketi svodi se na to da je ona „jedinstvena u svetu“, njena se promocija svela na nekoliko zaljubljenika u nautiku i Dunav, na individualne gosti koji dođu pa ih domaćini prošetaju do Grada i zato ona tavori i propada.
Od rekonstrukcije do rekonstrukcije
Maketa je 2018. godine rekonstruisana po javnom pozivu za parterno uređenje zelenih i javnih površina što govori o razumevanju značaja ovog spomenika. Posao je poveren firmama „Milanić“ iz Sopota i „Ekspertuniverzal“ iz Beograda. Njihova cena bila je oko 8,3 miliona dinara, što je sa PDV-om došlo bezmalo do deset miliona koliko je i planirano javnim pozivom. Maketu dugu 146 metara svečano su posle rekonstrukcije otvorili predstavnici lokalne samouprave u prisustvu brojnih gostiju i tada je tekla voda kroz korito. Posle toga vode u maketi ima samo kad su padavine, a nezvanično saznajemo da zaista postoji poteškoća da se omogući rad pumpe.
Maketa Dunava rekonstruisana je 1994-95. u okviru projekta za razvoj nautičkog turizma na Dunavu, a potom još jednom 2011. godine. Nažalost, sve su to bili kratkoročni potezi koji nisu dali rešenje ko će nastaviti i na koji način da brine o maketi?
Ovako ona je samo izliveni beton u parku, gde se mladenci slikaju, uz koji je pola toga već uništeno, jer se ne zna ko o tome brine? Ili se zna, ali taj ne brine na adekvatan način.
Kada držiš biser u ruci, ponašaj se prema njemu s poštovanjem prema školjci koja je skupljala svoju srž da ga napravi. Ili daj biser nekome ko će umeti da ceni njegovu vrednost.
V. Živkov
Mogao bi taj putnik da produži i dalje, sve do stepeništa koje vodi do Dunavca, pa preko pontona, pravac u Šajke koje trule na tom istom Dunavcu kao i Maketa na Gradu. Hvala Vam za ovaj tekst. Divan je.