31.03.2025. – Prosvetni radnici su prekinuli štrajk. Učenici Gimnazije i srednje škole „Branko Radičević“ vratili su se na nastavu prošle nedelje. Čini se da je u školama konačno sve u redu. Ili je ovo samo kratak predah do daljeg?
U školi „Bora Radić“ u Bavaništu trebalo je da još prošle godine bude zamenjena stolarija stara pedeset godina, opasna za otvaranje, nije dobre izolacije, ali nije zamenjena. Prošlogodišnjim budžetom je predviđena zamena stolarije. Godina prošla došla druga, opet u budžetu planirana sredstva ili samo preneta? Investicija predstavljena kao kapitalni projekat ulaganja u ovu školu, reče predsednica.
U školi „Predrag Kožić“ u Dubovcu trebalo je prošle godine završiti sanacije. Nisu završene. Budžetom za 2024. godinu planirana sredstva. Preneto planiranje sredstava u 2025. godinu, opet prezentovano kao kapitalni projekat ulaganja u škole. Nedavno smo saznali da ni neće biti za obe škole. Možda samo za jednu. Rekao je predsednik RS.
U školi „Sava Maksimović“ u Mramorku prokišnjava krov i oni stavljaju kofe, vangle i drugi inventar da skupljaju vodu. Ovaj problem nikada nije ni došao na dnevni red za sanaciju. Škola sama traži način, kontaktira službe, više instance… Niko nije najavio kapitalno ulaganje.
U školi „Đura Jakišić“ u Kovinu nedavno je počeo da pada malter sa fasade. To je stara zgrada, debeo je sloj tog maltera, a kao za inat baš je u najlošijem stanju deo kod ulaza za đake. Škola je sama uzela trake, postavila neke školske stolice, vezala trake da se ne prilazi, ali deca ko deca. Baš idu tamo gde se ne sme. Nastavnici stoje, opominju, strepe. Malter i dalje otpada. Niko ništa nije preduzeo od nadležnih u lokalnoj samoupravi. To nije u planu da bude promovisano kao kapitalna investicija. Čak ni da se saniraju wc-i koji su zaključani. Ne rade. Ali u toj školi je izvršen i najveći pritisak na nastavnike da se prekine štrajk. Upućivane su pretnje, prozivke, gubi se od nastave.
I evo, vratili se nastavnici koji nigde nisu ni odlazili, sve vreme su u školi. Deca sad isto borave u školi, niži razredi već odavno normalno. A malter otpada.
U jednoj zgradi već decenijama zajedno srednja i osnovna škola. Sastavili se pesnici Branko i Desanka, pa se ne odvajaju. A za đake neuslovno. I za jedne i za druge. Niko da zagrize i pokrene pitanje stvaranja uslova za generacijsko razdvajanje prvaka osmaka i prvaka srednjoškolaca. To je osam godina razmaka!
Što bi rekli na društvenim mrežama: tagujte se druge škole koje nismo pomenuli? U najboljem je stanju osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ ali ona je pomognuta donacijama Mađarske.
U kakve to škole insistiramo da nam se vrate deca? Šta smo to uradili da im obezbedimo sigurnost? Kada se lokalna vlast ozbiljno pozabavila stanjem obrazovnih ustanova? Dobro, jeste, ima tu i tamo uređena sala, neka zakrpa, ali najbitnije se ne rešava. Nema novca.
A za bazen ima? Milijarda, skoro, u šest godina. Koliko je fasada moglo uraditi, koliko krovova zameniti, koliko prozora? Deca će dobiti zatvoreni bazen? Taj će bazen jesti iz budžeta od 80 do 100 miliona godišnje da se održava. Koliko je to krovova, fasada, wc-a, prozora? U školama u kojima deca provode osam i više sati. Na bazenu niko ne sedi toliko. Ne svakog dana deset meseci godišnje.
I onda kažu deca su oštećena štrajkom prosvetnih radnika?! Uskraćena su im prava. Hoće u školu. Đaci.
Hoće! Ali odrasli treba da im omoguće da u toj školi budu bezbedna, sigurna, da im je toplo, da nije vlažno, pre nego što novac utope u bazen bez dna!!
A roditelji, gde su? Gde je njihov glas? Gde je pitanje bezbednosti? Gde je odgovornost?!
V.Ž.
