Kada počinje treće doba?
Da li, kako to stručnjaci tvrde od 65 godine života ili je „starac“ već neko sa 50 godina?
Broj godina je relativna stvar,
Suština je zaista u tome kako se ko oseća.
Neko je star sa trideset, a neko mlad i sa sedamdeset. Zato nije retkost da se priča o igrankama i zabavama i dobrom provodu koje imaju upravo sugrađani tog trećeg doba, koje obično počinje sa godinama za penzionisanje.
–Nije to jedino što mi radimo i čime se bavimo– prekida taj tok misli Dragica Radmanović, predsednica Opštinskog Udruženja penzionera Kovin, – Mnogo je toga što se ne zna o nama i često se podcenjuje samo Udruženje.
A opet, i da ne rade ništa drugo, naradili su se i ovo treće doba i treba da bude ispunjeno izletima, druženjima, zabavom. No, prihvatiti se rada u udruženju organizovanom kao preduzeće, a Udruženje penzionera to jeste, sa sobom povlači i brojne obaveze.
Sedište opštinskog Udruženja je u Kovinu, ali ima i devet mesnih organizacija, dve u kovinskim mesnim zajednicama i sedam u selima u opštini. Ima oko 1200 članova. Tu je i veliki prostor u samom centru grada koji je nekad više teret nego privilegija. Ipak, sve to ljude koji su se uključili u rad Opštinskog Udruženja u trećem dobu u kome bi trebalo da se više uživa nego radi, ne sprečava da daju sve od sebe.
Izdržavati jedno Udruženje nije ni malo laka stvar kada ti je mesečno potrebno oko 1.300.000 dinara samo za režijske troškove, a ti od opštinskog budžeta dobiješ 600.000 dinara. I onda, odlukom prethodnog rukovodstva, koja je nastavila da se primenjuje i dalje, od tih 600 polovinu odvojiš za pakete za najugroženije članove. Svake godine pred novu godinu spakuje se 600 tih paketa i podeli penzionerima sa najnižim primanjima, bolesnim i po drugim osnovama u najvećoj potrebi.
–Nije to ništa veliko, ne može to njima da popravi njihov status, ali bar da osete da nisu zaboravljeni– kaže predsednica kovinskog Udruženja.
Za najugroženije ukupno se obezbedi oko pola miliona, jer ima i nekih drugih izvora kojima su osmislili da se nešto zaradi.
– Da ne delimo te pakete mogli bi ta sredstva u rad da uložimo, no, ovo ima prioritet- saznajemo u Udruženju, u jedno obično radno prepodne kada se pišu nalozi, plaćaju računi, podnose zahtevi.
Dok pričamo, u prostorije Udruženja koje su otvorene od 9-12 sati radnim danima, dolaze članovi da plate ratu za organizovan banjski odmor. Svake godine ovo Udruženje obezbedi boravak za 40 svojih članova u vrlo prestižnoj Lukovskoj banji, na rate i po nižoj ceni od one u individualnoj prodaji.
Udruženje ima izvrsnu saradnju i sa Domom zdravlja pa su tako organizovane nedeljne provere krvnog pritiska u prostorijama Udruženja, a obezbeđeno je da penzioneri koji iz sela dolaze da vade krv ne moraju da se vraćaju po rezultate već im se oni nose u mesto boravka.
Koliko ove pogodnosti znače, znaju najbolje oni koji su pošteđeni dodatnog napora i troškova.
U saradnji sa osiguranjem DDOR postignut je dogovor da se preko penzije, uplatom oko 400 dinara mesečno, omogući obeštećenje u slučaju težih bolesti i lečenja, a tu je i onaj neminovni momenat, pokrivanje troškova sahrane koji sa ovom polisom sada iznose oko 50.000 dinara.
Briga o penzionerima prisutna je i dalje kroz nabavku ogrevnog drveta, pa za ovu godinu dogovorena je cena bagrema od 8.300 dinara po kubnom metru, a za bukvu 9.000 dinara. Ono što je pogodnost jeste plaćanje na rate. Kako nam je naglasila Radmanovićeva, imali su ranije jednog dobavljača sa kojim nisu bili zadovoljni, potražili su drugog jer je neophodno da se ispoštuje dogovoreno:
–Mi sve radimo na osnovu našeg Statuta, poštujemo sve što smo u obavezi, imamo svoju Skupštinu, Izvršni odbor i kroz sve te organe upoznajemo članstvo sa raom i planiranim aktivnostima. U našem radu nema ničeg skrivenog, sve je javno i u izveštajima koje podnosimo.
Ipak, najradije se i priča i učestvuje u druženjima. I to naročito sportskim. U saradnji sa Ustanovom za sport u Kovinu nedavno je organizovan dan u prirodi na Šljunkari, kome se odazvalo pedesetak penzionera. Takmičenje je organizovano u četiri discipline i sve je proteklo u izuzetno lepoj atmosferi.
A nevezano s tim, kao regionalno organizovani u južnobanatskom okrugu, penzioneri iz Kovina učestvuju na penzionerskim igrama južnobanatskog okruga. Tu postižu izvrsne rezultate i donose i medalje.
–Evo jedan pehar sam upravo ja osvojila, pokazuje nam Dragica i sa zadovoljstvom pominje spretnost i veštinu penzionerki koje bez problema ubacuju svaku loptu u koš.
Opštinsko udruženje penzionera Kovin volelo bi da mu se pridružuje više novih, samim tim i mlađih penzionera, jer ima posla i zadovoljstva koje valja deliti.
V. Živkov
