Piše Srđan Vukša
22.03.2024. – Ko god se bude našao u ovom prelepom gradu imaće šta da vidi, a moj razlog za posetu Štutgartu ove godine bila je poseta najznačajnijem godišnjem sajma logistike u Evropi – LogiMAT. Jedini značajniji i veći sajam logistike je CeMAT koji se takođe održava u Nemačkoj, ali na svakih tri ili pet godina u Hanoveru.
Što se tiče same postavke, sajam ima 10 velikih hala za izlaganje i one svake godine okupe najznačajnije svetske proizvođače iz oblasti logistike, pakovanja, pretovara, etiketiranja, robotike, autimatizacije, skladištenja i svih pratećih inovacija koje bi trebali da poseduju i budu opremljeni savremeni logistički i proizvodni objekti. Verovali ili ne, sajam okuplja investitore sa svih kontinenata i tu se ljudi takmiče u idejama i rešenjima. Za tri dana, koliko traje ovaj sajam, moguće je obići sve hale i štandove izlagača uz ozbiljan napor, ali korist od ovakvih poseta su mnogostruke. Neću nikoga zamarati sa rešenjima koja su tamo ponuđena, ali reći ću da je trend kojim se ide kompletna automatizacija logističkih procesa i uvođenje AGVS sistema upravljanja, što je i logično, jer je sve teže naći radnike za magacinske poslove, a još teže je motivisati ih da se usavršavaju i rade na primeni novih tehnologija.
Razdaljina između Kovina i Felbaha u okolini Štutgarta je oko 1300 kilometara. Ko putuje automobilom iz Srbije mora da pređe samo jedan granični prelaz (Hrvatski ili Mađarski)), a putovanje u oba slučaja, sa sve zadržavanjem na granici traje oko 13h. Ako se odlučite na rutu kojom sam ja putovao ovoga puta, a to je put preko Mađarske, iz pravca Kovina ići ćete do Beograda, pa preko Novog Sada i Subotice u Srbiji, do Segedina, Budimpešte i Đera u Mađarskoj, pa preko Beča i Linca u Austriji, sve do Minhena, Ulma i Štutgarta u Nemačkoj. Gledano iz automobila, čovek teško može da vidi razliku između severne Srbije, Mađarske, Austrije i južne Nemačke. Da nema graničnog prelaza, jedino po jeziku i natpisima na tablama kraj puta biste znali da se nalazimo u razlicitim državama. Priroda je prelepa, a zemlja bogata rekama i jezerima u svim ovim državama je veoma plodna. Ipak, životni standar u pomenutim drzavama se jako razlikuje, a to uopšte nema veze sa geografijom, već samo sa ljudima i mentalitetom, ali o tome ćemo neki drugi put.
Lokacija sajma se nalazi odmah pored aerodroma, desetak kilometara od centra grada ili mercedesovog muzeja koji sam posetio desetak godina ranije. Blizu muzeja je i stadion fudbalskog kluba Štutgart 1893. Tu je i divna palata vojvode Eugena (Savojskog, prim K.I.), poršeov muzej, ogroman zoo vrt sagrađen u 18. veku po želji Kralja Vilhema itd… Zaista ima šta da se vidi. Na sajmu sam video mnogo inovativnih stvari, sreo nekoliko ljudi iz Srbije i dvadedesetak kolega iz inostranstva. Svi oni vode poslove u ozbiljnim firmama ili su i sami pokrenuli i razvili svoje poslove. Ne može se ići napred bez tehnologije i ne treba izmišljati toplu vodu. Treba samo pratiti trendove i raditi konstantno na primeni i implentaciji novih tehnologija u radu, kao i na građenju tima koji sve to može da prati i nosi.
