Smederevska tvrđava domaćin 11. Teatra u tvrđavi

U impozantnom ambijentu Smederevske tvrđave, 24. juna počinje 11. izdanje festivala „Teatar u tvrđavi“. Ovaj događaj predstavlja jedinstvenu priliku za sve ljubitelje pozorišta da uživaju u predstavama pod otvorenim nebom, unutar istorijskih zidina jedne od najlepših srednjovekovnih tvrđava u Srbiji. Festival će trajati nekoliko dana i okupiti renomirane pozorišne trupe iz zemlje, obećavajući bogat i raznovrstan program koji će zadovoljiti sve ukuse. Organizatori najavljuju nezaboravno iskustvo koje spaja kulturno nasleđe i savremeno pozorišno stvaralaštvo. Pozivaju se svi ljubitelji pozorišne umetnosti i posetioci da ne propuste ovu jedinstvenu priliku i uživaju u magiji teatra u autentičnom i inspirativnom okruženju Smederevske tvrđave. Kompletan program odvijaće se u Malom gradu smederevske tvrđave.

11. Teatar u tvrđavi otvoriće predstava „Ričard treći“ novosadskog pozorišta Újvidéki Színház u ponedeljak 24. juna sa početkom u 21:00 čas.

Šekspirov komad Ričard III napisan je pred kraj 16. veka, a njegov centralni lik postao je jedan od najpoznatijih negativnih junaka u istoriji književnosti. Koristeći svoju inteligenciju, veštine obmane i političke manipulacije, Ričard hitao je ka prestolu, ne prezajući na tom putu ni od čega. U potpunosti lišen osobina kao što su moral i poštenje, on predstavlja tipičnog antiheroja sa čijim se likom gledalac, uprkos svim negativnim osobinama, poistovećuje i prema njemu zauzima ambivalentan stav. Naslovnu ulogu u postavci Novosadskog pozorišta tumači briljantni Arpad Mesaroš – dobitnik nagrade „Patakijev prsten” za 2022. godinu – koji svog lika opisuje istovremeno kao nemilosrdnog zlotvora i lakrdijaša: „Vidite na sceni jednog krvoloka koji bez ikakvog pardona ubija. Bilo koga. Na koga god počinje da sumnja, svakog ko mu se ne sviđa, svakog za koga misli da mu može stati na put, i istovremeno taj neki zločinac, psihopata može da bude simpatičan publici!? Zato što je on, sa druge strane gledano, dvorska luda.“ Predstava nije namenjena mlađima od 18 godina! Predstava se izvodi na mađarskom jeziku sa titlom na srpskom.

Narednog dana u utorak, 25. juna na programu je predstava Beogradskog dramskog pozorišta „(Pra)Faust“

„Ne uvedi nas u iskušenje

Faust je deo životnog puta, kada sve što smo gradili, čemu smo život posvetili izgleda promašeno i bez smisla, spremni da sve bacimo u vodu zarad samo jednog trenutka utehe. Jedini izlaz je iskušenje. Čovek kada hrli u iskušenje, ne da bi dokazao svoju vernost i postojanost, već da bi u padu našao olakšanje. Da bi se osvetio sebi i svom promašenom životu i makar u bolu osetio pravi život… Da bi kaznio svoje godine koje su prošle, jer on hoće nazad u život, u mladost, u strast, neobuzdanost, zagrljaj. U takvim trenucima nas sluša i gleda cela vasiona. I Gospod koji ćuti i čeka, ali i đavo koji sve čežnje može da ispuni i da vrati vreme i mladost i lepotu, vitalnost, ženu…Samo traži da mu pružiš ruku i prihvatiš iskušenje i već imaš sve. Sve osim slobode. Đavo daje iluziju slobode i drži te u vlasti. Kad primetiš da si u njegovoj vlasti, to više nije važno, jer i više nisi onaj koji si bio. Faust je poslednja borba u kojoj ne pomaže ni pamet ni obrazovanje. Najpametniji čovek ostaje bez svih argumenata kojima se tokom života oružao, bez znanja, bez mudrosti, bez smirenosti. Gde je onda pomoć? Kako se boriti? „Faust“ je najteže od svih iskušenja- iskušenja besmisla. Ovo je komad o čežnji za životom.“ – Boris Liješević

Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada izvešće predstavu „Skupljači perja“ u sredu, 26. juna.

„Više od pola veka kasnije, povratak ‘Skupljačima perja’ je vraćanje stvarnosti bola i radosti slobode, lepote frenetičnog življenja, autentičnosti života, žudnji i strasti, smrti i erosu. To je vraćanje konstanti koja, bez razlike u promeni konteksta, ostaje ista. Njena suština je otporna na društvene promene i predstavlja upravo otpor ukalupljivanju u konvencije savremenog sveta – toliko da stvori svet dovoljan sam za sebe. ‘Sakupljači perja’ je himna slobode do koje se uvek stiže usled zatvora pred sopstvenim očima“ – reditelj Dejan Projkovski.

Četvrtak, 27. jun predviđen je za Porodični dan u okviru koga će biti prikazana dečija predstava „Pepeljuga“ pozorišta „Sanjalište“ sa početkom u 18:00 časova, a ulaz za ovu predstavu je slobodan, dok će u 21:00 čas biti prikazana predstava „Kompletna istorija pozorišta (ukratko)“ koprodukcija gradskog pozorišta Bečej i Studentskog kulturnog centra Novi Sad.

Postoji mnogo načina da se ispriča jedna svima poznata priča. Grupa glumaca se sprema da odigra svoju predstavu, međutim nisu svi voljni da igraju ono što im je namenjeno. Ko će biti princ? Ko će biti lepa, a ko pametna sestra? Da li se u ovoj predstavi možda pojavljuje vuk? Kako ubediti nekog da glumi „zloću“? Našli smo odgovore na sva pitanja. Predstava je edukativna, interaktivna i zabavna sa mnogo originalnih songova i koreografija, klasična priča ispričana na jedan drugačiji način.

Siri, možeš li da nam pomogneš da napišemo najavu za predstavu? Naravno, biće mi zadovoljstvo. Može li se kompletna istorija pozorišta prikazati u jednoj predstavi? Na to pitanje pokušaće da odgovore: Viljem Šekspir, Bil – genije, bard sa Ejvona, najveći od najvećih, nije baš siguran šta radi ovde, jako je gladan;

Sara Bernar – najčuvenija glumica ikad, nezaustavljiva snaga, impozantno scensko prisustvo, problem sa kontrolom besa, odigraće sve sama viseći s lustera… ako pre toga ne ubije Bila; Konstantin Stanislavski, Kosta – jedan od najuticajnijih pozorišnih mislilaca, čvrsto je uveren da je predstavu moguće uraditi uz individualni rad na pokretačima psihičkog života uloge, osvešćivanje unutarnjeg scenskog samoosećanja, razmatranje glavnog zadatka i osnovne radnje, i… tako dalje; Onaj četvrti – upravnik pozorišta koji liči na dramskog pisca koji liči na zaštitara koji liči na reditelja, koji liči na… ma skapirali ste. A tu su i sijamska borbena ribica, Patkica Žutkica, Cecilije Stacije i prijateljica Slađa iz osnovne škole, svi u plemenitoj misiji da otplate upravniku kredit za stan. Hoćemo reći – da spasu pozorište od nestajanja! Ukoliko ste na umu imali nešto drugačije, generisaću nekoliko različitih opcija. To je to, hvala Siri!

Narodno pozorište iz Beograda odigraće predstavu „Ribarske svađe“ u petak, 28. juna.

Gol­do­ni­je­va kome­di­ja karak­te­ra „Ribar­ske sva­đe“ osva­ja publi­ku i posle dve­sta pede­set godi­na svo­jim komič­nim i dir­lji­vim pri­ka­zom ljubo­mo­re iz ljuba­vi i siro­ma­štva. Sva­đa koja nasta­je tri­vi­jal­no izme­đu dve siro­ma­šne ribar­ske poro­di­ce koje žive jed­na do dru­ge u malom ribar­skom mestu i obe ima­ju devoj­ke za uda­ju, nara­sta do neslu­će­nih dimen­zi­ja pod uti­ca­jem juga koji duva s mora ali i tvr­dih a pono­snih karak­te­ra koji na ovom sve­tu nema­ju ništa dru­go osim svo­ju čast.

Narav­no, ova kome­di­ja u sva­kom vre­me­nu dobi­ja dru­ga­či­ji odjek – 2023. godi­ne more i mor­ska oba­la izlo­že­ni su eko­lo­škoj kata­stro­fi do koje je dove­la pohle­pa neo­li­be­ral­nog kapi­ta­li­zma. Nekon­tro­li­sa­na upo­tre­ba pla­sti­ke dove­la je do ogrom­nog zaga­đe­nja oba­le i mora, a poseb­no mor­skih vrsta. Mono­pol veli­kih kom­pa­ni­ja doveo je do toga da mali ribar nema od čega da živi. U tom smi­slu, u mom viđe­nju Gol­do­ni­je­ve kome­di­je, to nije roman­tič­na, već poma­lo apo­ka­lip­tič­na sli­ka sve­ta. „Ribar­ske sva­đe“ govo­re i o napo­ri­ma jed­nog činov­ni­ka da pro­klju­vi u čemu je pra­va muka ljudi koji su se posva­đali, da ih ne kažnja­va i ne zatva­ra, već da im pri­đe kao čovek koji sebe lič­no invol­vi­ra u potra­gu za reše­njem. Ljud­skost i empa­ti­ja su jedi­ni bedem odbra­ne od zla u dana­šnjem sve­tu. Koli­ko često danas u sud­skim biro­krat­skim lavi­rin­ti­ma nai­la­zi­mo na ova­ko ličan pri­stup čove­ka čove­ku i raz­u­me­va­nje njego­ve muke i bor­be sa egzi­sten­ci­jom, kao i sprem­no­sti da se pomog­ne? Ta vrsta sve­sti o sve­tu u kome živi­mo danas, ogle­da­će se u scen­skoj rea­li­za­ci­ji pre sve­ga u ele­men­ti­ma sce­no­gra­fi­je ili „kon­tek­sta“ gde i kada se ova uni­ver­zal­na ljubav­na kome­di­ja deša­va. U radu sa glum­ci­ma želim da osta­ne­mo na tra­gu topli­ne, ljuba­vi i ljud­sko­sti a pre sve­ga na tra­gu jako dobre karak­te­ri­za­ci­je liko­va koji iza­zi­va­ju smeh i radost kod publi­ke.

Na završnoj večeri festivala u subotu, 29. juna predstavljamo vam program povodom Svetskog dana Dunava pod nazivom Dunavska simfonija, u izvođenju Beogradskog akademskog ansambla harmonike. Svojim nastupima, u aranžmanima hitova klasične muzike, „Beogradski akademski ansambl harmonika“ pod upravom Bobana Bjelića, predstavlja ovaj orkestar sastavljen od profesora harmonike u beogradskim muzičkim školama. Ulaz je slobodan.

Kupovinu karata ili rezervaciju možete odraditi online na linku ispod.

https://bilet.sdkultura.rs/repertoar.php#danas

U slučaju nevremena, sav program dešavaće se u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo.

Priredio M. Ljiljanić