Kovinka, foto arhiva Boža šPetrović
27.06.2024. – Ploveći nizvodno Dunavom, na 1108. kilometru ove moćne reke, nalazi se živopisni rukavac koji vodi do Kovina – naš Dunavac. Još od neolita, dva grada na suprotnim obalama, Kovin i Smederevo, bili su na granici, pripadajući raznim carstvima koja su se upravo ovde omeđavala. I pored toga, vazda su bili upućeni jedan na drugi, a povezivale su ih mahom lađe, skele, u zlim vremenima i pontonski mostovi.
U sećanjima sve ređih starijih sugrađana ipak ostao je skromni brodić kojim se prelazilo „preko“, jer su obe strane one druge nazivali prečanima. A kada je izgrađen most, međa koju je načinila priroda je nestala, ali je nestala i lađica iz naše svakodnevice, utonuvši u zaborav Kovinaca.
Za razliku od mnogih građevinskih objekata u Kovinu koji su porušeni da bi ih zamenili drugi, lađica nije otišla na rezanje, kako se završava životno putovanje većine plovila.
Brod je izgrađen 1922. godine, kao parobrod pod imenom „Stapar“ dok sadašnje ime i pogonsku vuču dobija 1955. godine. Dug je 22 metra i širok 5,5 metara, a može da primi do 40 osoba i poseban je po brodo-građevinskoj konstrukciji, ima dve palube bez kabina, i kao šetni brod ima malu brzinu.
Značajno za sudbinu lađice je da je 2005. godine proglašena kulturnim dobrom Republike Srbije, što obavezuje da bilo kakvim radovima ne sme brodu da se promeni ni forma, ni silueta. Pored brodskog zvona sačuvani su i autentično sidro i krmeni uređaj. U 2014. godini izvršen je veliki remont i rekonstrukcija broda, tako da mu je ojačan trup, motor i propeler, kao i delovi drvenarije, ali sve je učinjeno potpuno u duhu u kom je prvi put napravljen – naša lađica je ponovo rođena. Danas je to najstarije turističko plovilo u Srbiji i jedan od najvećih veterana na celokupnom toku Dunava.
Tokom decenija, brod „Kovin“ je ostao zaštitni znak za međunarodne regate koje su plovile iz Beograda, bio je komandni brod. Na njemu su snimani mnogobrojni filmovi, i rađane su legende koje i danas traju. “Kovin” je bio jedan od važnih aktera u Kusturičinom “Andergraundu”, kao i u “Balkan ekspresu”, Obrazovna redakcija RTS snimila je šest veoma bitnih emisija sa njegovih paluba. Dok je plovio Dunavom na njemu su bile vrlo značajne međunarodne slikarske kolonije, a snimljeno je i mnogo spotova i reklama.
Brodić u vodama Dunavca, na gornjoj slici zabeležio je vrsni pedagog i hroničar Kovina, nastavnik „Zmajeve“ škole Bogdan Bogić, ostavivši na poleđini belešku „Dolazak broda posle dvogodišnje pauze 29. maj 1968. godine“. Donja fotografija snimljena je takođe u tim vremenima, nedaleko od smederevske luke.
Opirući se vremenu, naša lađica, brod „Kovin“, poput starog begeša u pesmi Zvonka Bogdana, plovi i danas. Susreli smo se potkraj juna jednog vrelog popodneva sasvim slučajno na njenom krstarenju ispod mosta „Gazela“ nadomak beogradskog pristaništa podno Kalemegdana. Kao i mnogi Kovinci, i ona je budućnost potražila i našla nešto uzvodnije. Grabila je savskom vodom ka ušću u Dunav kojim je decenijama brodila između Smedereva i našeg Dunavca do kovinskog pristaništa.
Sadašnji vlasnik broda „Jugoslovensko rečno brodarstvo ad“, pripremilo je kratku prezentaciju putničkog broda „Kovin“ – pogledajte je
Sadašnji vlasnik broda „Jugoslovensko rečno brodarstvo ad“, pripremilo je
kratku prezentaciju putničkog broda „Kovin“ – pogledajte je
Sadašnji vlasnik broda „Jugoslovensko rečno brodarstvo ad“, pripremilo je kratku prezentaciju putničkog broda „Kovin“ – pogledajte je https://youtu.be/bAU5jboQt7A?si=SJhApN6Li3-AykR8
piše Dejan Kreculj
