Piše i fotografiše profesor Dejan Kreculj
Celog leta Kovin je pun cveća, javne površine, a posebno oko privatnih kuća, kojih je najviše: i u dvorištima, na terasama, prostori ispred kuća. Kada vreme dozvoli, na sve strane se bira rasad. Oduvek je tako bilo i ova lepa tradicija se neguje. Nije slučajno što će i u nastupajućoj školskoj godini u našoj srednjoj stručnoj školi “Vasa Pelagić” biti i dalje smer cvećar-vrtlar.
Cveće oplemenjuje, a ruža je, kako predanje kaže, kraljica među njima. Osim dekorativnosti, od njih se može jednostavno napraviti jedinstveni liker, rozulin. Malo neobično, ali od ruže sem lepih boja i miris i
ukus, prijatna aroma. Vrlo je jednostavno, obična alkoholna ekstrakcija, a kada sam to uradio i pokazao snimke, mnogi su se zainteresovali, pitali kako da urade. Nije tajna, podeliću je sa vama.
Dakle, latice ruža koje nisu prskane, a u punom su cvatu i odaju jak miris, naberu se i očiste od mogućih nečistoča, listića ili nekog truna. U staklenku se ređa red latica koje se malo sabiju, slegnu, pa se pospe kristal šećerom, pa opet ruže, pa šećer … sve dok se ne napuni. Delovaće da je stvarno skroz puno, ali kada se ulije lozovača, neki vole votku, ako imate čistu lozovaču tim bolje, i naspe se do gore. Kada mehurići izađu, zatvori se hermetički.
Ceo postupak pravljenja sam snimio i moje su ruže, kao što se vidi, intenzivno crvene. Posle kratkog
vremena pojaviće se crvena boja tečnosti. Ostavi se da stoji na suncu uz povremeno okretanje, da se
promeša i pospeši alkoholna ekstrakcija, mesec dana. Nije bitno da bude na jakom suncu, može i negde
na terasi, važno je da odstoji u toplom, a leto je, i da bude dobro zatvoreno, da ne ispari alkohol.
Procedi se, uspe u konačnu bocu i to je sve. Ali nije: neko ko voli, može da ubaci štapić vanile ili vanilin
šećer, cimet, korijander, već prema ukusu. Ko voli, može da ga konzumira kao aperitiv, a i prilikom
pripreme specijaliteta kao što je slavna mediteranska rožata. Osim kod rožate, žene u primorju znale su
rozulin upotrebljavati i kod pripreme prženog slatkog testa, a stavljala se u smesu kako bi joj dala
posebnu aromu te kako testo prilikom pečenja ne bi upilo previše masnoće.
Pošto nisam naročito vičan kuvanju, mada sam na studijama imao mnogo tehnologije, ja ga redovno
koristim kada pravim palačinke. U smesu se dodaju dve supene kašike rozulina, koji odmah daje boju.
Vazdušaste su, nisu masne, aroma ostaje, dok se peku alkohol ispari, kao kada se flambira konjakom, a
palačinke dobijaju boju jer je i smesa crvenkasta, a malo i od karamelisanja šećera. Nije komplikovano,
nije skupo, vredi probati.
